FEĐA TEST

Pogledao sam indie SF film ANOTHER EARTH Mike Cahilla. Ovo je surov indie u kome je SF element važan ali pre svega u melodramskom i idejnom smislu. Za razliku od drugih klasika ozbiljnog SFa kao što je Kubrickov 2001, ovde nema svemirskih brodova, i film je mnogo bliži nečemu kao što je PRIMER. U osnovi ANOTHER EARTH je melodrama o gubitku urađena u surovom indie maniru, ali konzistentno sprovedenom, i Mike Cahill u tom smislu zaslužuje puno poštovanje. Imajući u vidu svedenost forme, nijednom nije izneverio samozadate parametre i pošao putem bilo kakve dopadljivosti. Kritika je dočekala ovaj film kao veliki povratak ozbiljnog SF pristupa u američki film. Nisam siguran koliko se baš u ovom konkretnom naslovu može temeljiti povratak ozbiljnog SFa jer je ovde SF više deo atmosfere nego što suštinski utiče na priču i likove. Međutim, svakako da bi ovakav postupak sam po sebi bio vrlo interesantan za neki SF materijal. * * * / * * * *

Pogledao sam NEVER LET ME GO Marka Romaneka, po romanu Kazua Ishigura koji je za film adaptirao Alex Garland. NEVER LET ME GO bi se mogao posmatrati kao smrtno ozbiljno rađen SF iako Ishigurov roman uoprkos tome što je oslonjen na SF premisu zapravo više stoji u ravni filozofskog romana, odnosno vrlo ekspliicitno svoje SF premise koristi kao neku vrstu psihološko-filozofskih laboratorijskih uslova za priču o ljudima, njihovim odlukama i sl. U tom smislu, analizirati NEVER LET ME GO kao SF nije pravi put i njegova naučnofantastična premisa je po meni i najproblematičnija. No, problematičnost SF premise, međutim, ne prestaje da stoji kao problem ni kada se odustane od tumačenja ovog filma u SF ključu. Naime, čini se da su promene proistekle iz SF premise a ona je ukratko sažeta u tome da je kao 1952. nađen lek za sve teške bolesti i danas se klonirana deca uzgajaju kako bi bila donatori organa, dakle društvom je zavladala diktatura zdravlja i dugovečnosti. Glavni junaci su klonovi i nji...